Шумско газдинство „Београд



жүктеу 419 Kb.
бет1/3
Дата24.04.2016
өлшемі419 Kb.
түріАнализ
  1   2   3
: pdf
pdf -> Бюллетень «Новые книги» Вып. 3 Павлодар 2013 Құрастырушылардан
pdf -> -
pdf -> Программа II российского культурологического конгресса
pdf -> Бағдарламасының титул парағы Нысан ф со пгу 18. 3/24
pdf -> Бағдарламасының титул парағы Нысан ф со пгу 18. 3/24
pdf -> Анализ перспектив развития средств защиты от авиационного шума
pdf -> Бағдарламасының ф со пму 18. 4/14 титулдық беті





Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“,

Шумско газдинство „Београд“

Телефони: 011/3611-083; 3611-618; фах.: 011/3611-887;

Кнеза Милоша 55, Београд;

Број:

Датум:




ПЛАН УПРАВЉАЊА

ЗАШТИЋЕНИМ СТАНИШТЕМ „ГЉИВЕ АДЕ
ЦИГАНЛИЈЕ“
за период 2014. - 2023. године

Садржај


0

Увод ..........................................................................................

3

1.

Приказ главних природних и створених вредности и природних ресурса ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ .....................

6


2.

Оцена стања животне средине ЗС „Гљиве Аде Циганлије“....

10

3.

Преглед активности, делатности и процеса који представљају факторе угрожавања ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ ...................................................................................

12


4.

Дугорочни циљеви заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја ЗС „Гљиве Аде Циганлије“……..................

14


5.

Анализа и оцена услова за остваривање дугорочних циљева заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја ЗС „Гљиве Аде Циганлије“...............................................................

18


6.

Приоритетне активности и мере на заштити, одржавању, праћењу стања и унапређењу природних и створених вредности ЗС „Гљиве Аде Циганлије“.......................................

24


7.

Приоритетни задаци научноистраживачког и образовног рада ...........................................................................................

26


8.

Планиране активности на одрживом коришћењу природних вредности, развоју и уређењу ЗС „Гљиве Аде Циганлије“….

28


9.

Просторна идентификација планских намена и режима коришћења земљишта у ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ ..............

30


10.

Активности на промоцији вредности ЗС „Гљиве Аде Циганлије“.....................................................................................

34


11.

Студијска (истраживачка), програмска, планска и пројекта документација потребна за спровођење циљева и активности на заштити, очувању и унапређењу и одрживом развоју ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ ............................................................

36


12.

Сарадња са локалним становништвом и другим власницима и корисницима непокретности на подручју ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ ..................................................................................

38


13.

Динамика и субјекти реализације Плана управљања ЗС „Гљиве Аде Циганлије“...............................................................

40


14.

Финансијска средства и материјалне претпоставке за извршење поверених послова управљања ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ ...................................................................................

44


15.

16.



Литература .................................................................................

Карта ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ .............................................



47

49













УВОД

Ада Циганлија је издужено речно острво настало на четвртом километру Саве од Ушћа у Дунав. Преграђивањем десног рукавца, 1967. године, Ада постаје полуострво, окружено насипом и омеђено Савом са једне и Савским језером са друге стране.


На Ади Циганлији, речном острву релативно мале површине, до сада је констатовано око 250 врста гљива. То је сличан број врста који је до данас познат рецимо и са Копаоника или Таре, подручја која су много већа и разноврснија по својој вегетацији, разноликости станишта и врста гљива. Неколико врста по први пут је за подручје Србије откривено управо на Ади. Осим гљива на Ади Циганлији је забележено око 450 врста биљака, а присутна је и разноврсна фауна, пре свега велики број птица, затим аутохтоних ситних врста сисара као и интродукованих (алохтоних) врста сисара.
Привремени орган града Београда, дана 29.11.2013. године, на основу члана 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС, бр.129/07), члана 12. Закона о главном граду („Службени гласник РС“, бр. 129/07), члана 41а. став 4. Закона о заштити природе ((„Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 91/10-исправка) и члана 31. Статута града Београда („Службени лист града Београда“, бр.39/08, 6/10 и 23/13), донео је Решење о проглашењу заштићеног станишта „Гљиве Аде Циганлије“ у Београду (број решења је 501-150/13-С-20, од 29.11.2013. године).
Природно станиште „Гљиве Аде Циганлије“ проглашава се заштићеним као једино познато станиште гљиве Myriostoma coliforme у Србији која је због ограниченог ареала изложена јаком антропогеном утицају и као таква угрожена и строго заштићена врста.
Заштићено подручје сврстава се у III категорију, као заштићено станиште локалног значаја.

На заштићеном станишту „Гљиве Аде Циганлије“ установљен је режим заштите II степена на површини од 21,25 ha.

Граница Заштићеног станишта „Гљиве Аде Циганлије“ се поклапа са границом оделења 19, тј. oдсека а шумарске поделе терена. Припада газдинској јединици „Макиш - део Аде Циганлије - шуме уз аутопут“.
Заштићено станиште поверава се на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”, Шумскo газдинство „Београд” (у даљем тексту: управљач) који испуњава законом прописане услове у погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног станишта .
Сагласно члану 52. Закона о заштити природе, управљач доноси план управљања за период од 10 година. План управљања заштићеним подручјем је документ којим субјекат задужен за управљање заштићеним подручјем планира: мере и активности заштите, очувања, унапређења и коришћења заштићеног подручја; смернице и приоритете за заштиту и очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице уз уважавање потреба локалног становништва.

1.

ПРИКАЗ ГЛАВНИХ ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ
ВРЕДНОСТИ И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА ЗС „ГЉИВЕ
АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ“

1.1. Приказ главних природних и створених вредности

и природних ресурса ЗС „Гљиве Аде Циганлије“

На реци Сави, у непосредној близини ушћа у Дунав, на удаљености од само 4 km од центра Београда, налази се некадашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Подручјe града Београда, укључујући и Аду Циганлију предмет је флористичких и вегетацијских истраживања од краја 19 века (Панчић, Ј. 1878 ) до данашњих дана.


Морфолошки облици, настали од алувијалних наноса Саве, формирају „депресије“ и „греде“ издуженог облика, дубине наjвише до 1,5 m. У „депресијама“ је вода дуже стагнирала него у другим деловима острва. На анализираном простору, природно стање режима поплавних и подземних вода јасно је указивало да је минимална висинска разлика значила врло велике разлике у дужини стагнирања воде - од 20 дана (изохипса 73,5 m н.в) до 170 дана (изохипса 70,5 m н.в) и тако омогућила, еколошки условљен, читав низ типова земљишта и биљних заједница. Рељеф Аде Циганлије обликован је дејством текуће воде (радом речне ерозије), акумулације и одношењем земљишта. Првобитно је био обрастао хидрофилном вегетацијом. Касније у условима мање влажног станишта односно хидротехничке санације острва, задржала се иницијална вегетације, али у смањеном облику.
Антропогени утицај на Ади Циганлији је изменио природни режим поплавне и подземне воде и њихов доминантан утицај на друге карактеристике станишта. Изградњом одбрамбеног насипа, подизањем горње и доње преграде на једном краку реке Саве (због Савског језера), изградњом 20 водозахватних објеката – рени бунара искључен је, изузев у форланду, вековни утицај поплава. Може се закључити да изградњом насипа и радом рени бунара више не постоји утицај поплавне и подземне воде у горњем брањеном делу Аде Циганлије.
Заштита природе се традиционално најчешће схвата као очување одређених изузетних предела или заштита појединачних врста биљака и животиња. Међутим, у последњих двадесетак година препозната је потреба да се и гљиве, као једна велика група организама, укључи у програме заштите, пре свега због своје улоге у екосистемима, угрожености и нестанка појединих врста, као и ради очувања укупног биодиверзитета живог света. Оне су изузетно важна компонента биљних заједница пошто око 90% биљка живи у симбиози са неком врстом гљиве. Природно станиште „Гљиве Аде Циганлије“ се и проглашава заштићеним да би се заштитила гљива Myriostoma coliforme која је изложена јаком антропогеном утицају и као таква је изузетно угрожена.
Локалитет на Ади Циганлији код Београда представља једино данас познато станиште врсте Myriostoma coliforme у Србији. Због нестанка на местима одакле је раније била позната и због крајње ограниченог ареала где данас живи, практично на једном микролокалитету који је изложен јаком антропогеном утицају, сматра се да је ова врста у Србији крајње угрожена. Зато је увршћена у документе који третирају угрожене врсте и биће обухваћена законском регулативом као строго заштићена врста сагласно члану 48. Закона о заштити природе („Сл. гл. РС”, бр. 36/09, 88/10 и 91/10). Такође, ова врста има и међународно признат статус угрожене и значајне врсте те је увршћена или предложена за заштиту у разним међународним конвенцијама и документима, као и бројним националним документима великог броја држава:

- Црвена листа Европе

- Бернска конвенција

- ECCF Mapping of 50 endangered European fungi species

- увршћена у 18 националних Црвених листа.

ОПШТИ ОПИС ГЉИВЕ Myriostoma coliforme :


К
арактеристична и особена врста гљиве специфичног изгледа, сродна другим звездачама и пухарама (Geastrales). Лако је препознатљива због лоптице са спорама (ендоперидиум, унутрашња перидија) на којој се налази већи број ситних отвора. Испод лоптице се налази неколико звездасто раширених режњева (егзоперидиум, спољашња перидија). Ова два дела су међусобно повезана с више кратких стубића. У неким земаљама зову је сланик-гљива због бројних рупица на површини кроз које споре излазе у виду финог праха.
Када је млада или сува звездасти зраци спољашње перидије обухватају и затварају лоптицу са спорама, тј. унутрашњу перидију. Када се гљива овлажи, спољашња перидија се отвара, краци се шире и формирају карактеристичну звезду. Тако капи кише могу погодити лоптасту ендоперидију и кад је ударе та сила избацује споре кроз отворе. Када се гљива осуши, краци звезде се опет увијају и затварају око лоптасте ендопридије до следеће кише. Овај механизам повећава шансе да се споре расеју у време повољних, влажних услова када имају веће изгледе да исклијају.
ПЕРИОД ПЛОДОНОШЕЊА:

Јесен, али пошто су плодоносна тела прилично трајна, могу бити пронађена током целе године, па чак и да опстану до следеће сезоне.


СТАНИШТЕ:

Обично расте у влажним шумама али и на песковитом земљишту на отвореном. Спороносна тела појединачна или у мањим групама. Термофилна, сапробна врста која воли места богата азотом на оцедитом земљишту. У листопадним и мешовитим листопадно-четинарским шумама, баштама, живицама или травнатим ивицама стаза и путева као и на пашњацима. Главно станиште су листопадне мешане шуме дуж великих река са врбом (Salix alba) и тополом (Populus alba), као што је то случај са екосистемом овог дела Аде Циганлије (сл. 5).


Опште флористичке карактеристике Аде Циганлије умногоме су антропогено условљене. На основу централне базе података Завода за заштиту природе Србије до данас је на подручју читаве Аде Циганлије забележено 498 врста од којих је мање од једне трећине констатовано у шумском оделењу 19/а. Ипак, битнијe од укупног броја врста је карактер ове флоре који се огледа у највећој процентуалној заступљености природне, аутохтоне флоре у односу на остатак Аде.
Сумирањем података из литературе и оних добијених након теренских истраживања, утврђено је да фауна инсеката Аде Циганлије тренутно броји укупно 94 врсте сврстане у 57 фамилија, 14 подредова и 11 редова.
Ада Циганлија обилује животињским светом, при чему су најбројније заједнице птица, посебно угрожених малих вранаца, дивљих патака и галебова који се окупљају на језеру. У шумским стаништима Аде Циганлије присутно је више врста певачица: дроздови, детлићи, сенице и друге врсте. Ада је, такође, једно од ретких „градских“ места где се још увек у природи може видети срна или зец.

2.

ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ЗС „ГЉИВЕ АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ“

Урбанизација околног простора Аде Циганлије довела је до повећаног броја фактора који негативно утичу на ову изузетно важну „зелену“ зону. На делу Аде који је окарактерисан као заштићено станиште могу се разликовати три типа негативних фактора: биотички, абиотички и антропогени.


Биотички фактори:

  • ентомолошка оболења

  • фитопатолошка оболења

  • инвазивне врсте приземне вегетације, жбуња и дрвећа

Абиотички фактори:



  • ветроломи, снеголоми и снегоизвале

  • мразопуцине

Антропогени фактори:



  • промена карактеристика шумског екосистема (газдовања)

  • кретање изван обележених стаза и гажење приземног слоја вегетације

  • ломљење и уништавање грана и стабала

  • брање и уништавање печурки

  • бацање отпада

  • пожар

Промене у начину газдовања шумом су главни фактор угрожавања ове особене и необичне врсте гљиве (Myriostoma coliforme). Пре свега чиста сеча шумских састојина и санитарни чишћења у већем обиму која подразумевају уклањање труле лежевине и палих стабала из шуме, као и рашчишћавање доњег спрата зељасте вегетације са изданцима.


Такође и превелико присуство људи ван обележених стаза потенцијално може угрозити станиште M. Coliforme, уколико би рашчишћавањем шуме она постала лако доступна и ван пробијених стаза. За сада управо непроходност шуме спречава посетиоце туристичког дела острва да у превеликом броју залазе у делове шуме који су станиште ретких и вредних врста гљива.

3.

ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ, ДЕЛАТНОСТИ И ПРОЦЕСА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ФАКТОРЕ УГРОЖАВАЊА ЗС „ГЉИВЕ АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ“

Преглед активности, делатности и процеса који представљају факторе угрожавања ЗС „Гљиве Аде Циганлије“

Активности, делатности и процеси који могу представљати факторе угрожавања ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ непосредно су везани за природне вредности, односно њихову заштиту, коришћење и одрживи развој.


Корисници природних вредности на подручју ЗС „Гљиве Аде Циганлије“, као и посетиоци могу бити фактор угрожавања ако у свом раду и деловању не поштују прописане режиме заштите, мере забране и коришћења.
Активности, делатности и процеси који могу представљати потенцијалне факторе угрожавања природних вредности ЗС „Гљиве Аде Циганлије“:


  • не поступање у складу са шумским основама и другим пројектима и програмима,

  • не поступање у складу са одредбама Закона о заштити природе које се односе на обавезу прибављања Услова заштите природе и животне средине, обезбеђења одговарајућих сагласности за извођење разних активности и делатности на подручју ЗС „Гљиве Аде Циганлије“,

  • не поступање у складу са одредбама Решења о проглашењу заштићеног станишта „Гљиве Аде Циганлије“,

  • не поступање у складу са одредбама Правилника о унутрашњем реду и чуварској служби ЗС „Гљиве Аде Циганлије“,

  • не увођење јединственог система управљања отпадом на подручју ЗС „Гљиве Аде Циганлије“,

  • не успостављање система сталног мониторинга свих параметара квалитета животне средине на простору ЗС „Гљиве Аде Циганлије“

  • узурпирање површина.

  • друге актвиности и процеси које се спроводе супротно принципима заштите и одрживог развоја природних ресурса и добара ЗС „Гљиве Аде Циганлије“.


4.

ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА И
УНАПРЕЂЕЊА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
ЗС „ГЉИВЕ АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ“

Дугорочни циљеви заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја ЗС „Гљиве Аде Циганлије“

Природно станиште „Гљиве Аде Циганлије“ проглашава се заштићеним као једино познато станиште гљиве Myriostoma coliforme у Србији која је због ограниченог ареала изложена јаком антропогеном утицају и као таква угрожена и строго заштићена врста.


Ово природно добро је локалитет са високим степеном биолошке разноврсности, посебно организама из царства гљива. У том смислу је препознато као изузетно вредна површина, представљајући банку гена биљака, животиња и гљива.
Дефинисано као изразито повољно за развој пре свега великог броја гљива, а након тога и инсеката, птица, биљака и дрвећа, као и свих оних других чинилаца без којих екосистем не би био комлетан, овај локалитет представља природну оазу унутар густо насељене градске зоне. Из тог разлога заштита овог дела Аде Циганлије је од изузетне важности за одржање генетског материјала живих бића која ту обитавају, са посебним акцентом на свет гљива. Те се стога генерални коцепт заштите своди на очување постојећег стања популација.
Концепт заштите ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ заснива се на:


  • очувању и унапређењу примарних природних вредности,

  • очувању богатства гљива, животињског и биљног света,

  • очувању квалитета вода, земљишта и ваздуха,

  • стварању услова за одрживи развој екотуристичких садржаја.

Дугорочни циљеви заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ су:




  • заштита природе и природних вредности;

  • заштита животне средине;

  • развој екотуризма;



  1. Заштита природе и природних вредности оствариће се кроз :




  • очување (одржање) разноврсности гљива, флоре и фауне;

  • очување станишта, јачање (бројчано снажење) и просторно ширење популација ретких, угрожених и критично угрожених биљних и животињских врста;

  • одржање екосистемске разноврсности и заштиту природних екосистема од инвазивних врста биљака и животиња, као и од других врста, сорти и раса које уносе непожељне промене у природни екосистем;

  • умерено повећање површине под шумом, очување и унапређење разноврсности и аутохтоности дендролошког састава;

  • проактивну заштиту земљишта од водне ерозије, загађивања и других деградационих процеса, заштиту вода од загађивања и неповољних промена хидролошких режима, заштиту ваздуха од загађивања, заштиту од прекомерне буке и других неповољних утицаја на природу и људе;

  • омогућавање контролисане доступности људима пејзажних, биолошких и других вредности подручја за одрживо коришћење у оквиру екотуризма, науке, образовања и друго;

  • интегрисање презентације природних вредности у екотуристичку понуду путем заједничких програма, планова, и пројеката;

  • утврђивање обавеза да се у конкретним планским решењима у разумној и усклађеној мери поштују интереси заштите и развоја у оквирима националних и међународних правних норми, стандарда и препорука који се односе на заштиту природе и животне средине, генерално и на конкретне развојне намере, а уз уважавање примера тзв. „добре праксе”.

Привремени орган града Београда донео је Решење о проглашењу заштићеног станишта „Гљиве Аде Циганлије“ којим је дефинисао: назив и врсту заштићеног подручја, опис основних вредности, границе заштићеног подручја са режимом заштите; активности и радње које је забрањено вршити у зони режима заштите, основне елементе заштите и развоја заштићеног подручја, права и обавезе субјеката у заштићеном подручју, управљача, његова права и обавезе; начин обезбеђења средстава за заштиту и развој заштићеног подручја и рад управљача и друге елементе од значаја за заштићено подручје.


Јавно предузеће за газдовање шумама „Србијашуме“- ШГ „Београд“, као управљач заштићеног подручја има обавезе да:

  • чува, унапређује и промовише заштићено подручје;

  • спроводи прописане режиме заштите;

  • доноси план управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби утврђен актом о заштити;

  • обележи заштићено подручје, границе и режиме заштите у складу са посебним правилником о начину обележавања;

  • осигура неометано одвијање природних процеса и одрживог коришћења заштићеног подручја;

  • обезбеди надзор над спровођењем услова и мера заштите природе;

  • прати кретање и активности посетилаца и обезбеђује обучене водиче за туристичке посете;

  • води евиденције о природним вредностима и о томе доставља податке заводу;

  • води евиденцију о људским активностима, делатностима и процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења заштићеног подручја и о томе доставља податке заводу и Министарству;

  • у сарадњи са републичком и покрајинском инспекцијом и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја;

  • доноси акт о накнадама;

  • врши и друге послове утврђене законом и актом о заштити.



  1. Заштита животне средине оствариће се кроз:




        • очување, унапређење и заштиту квалитета животне средине;

        • рационално коришћење природних ресурса;

        • очување, унапређење и заштиту амбијенталних, естетских и туристичко-рекреативних потенцијала подручја;

        • развој интегралног информационог система о стању природе и животне средине;

        • популаризацију заштите природе и животне средине и развијање еколошке свести у јавности, код локалног становништва и посетилаца/туриста,

        • подршку програмима еколошког васпитања и образовања деце и омладине;

        • санацију и ревитализацију загађених, деградираних и неплански изграђених простора.

Управљач ће у оквиру остварења циља заштите животне средине имати изузетно одговоран посао да обезбеди доследно поштовање свих законских прописа из области заштите животне средине као што су Закон о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 135/2004 са изменама и допунама), Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“,број 135/2004 са изменама и допунама), Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине („Службени гласник РС“, број 135/2004) и Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС“, број 135/2004 са изменама и допунама). Остварење дефинисаног циља управљач може остварити само уз претходно спроведену едукацију корисника ЗС „Гљиве Аде Циганлије“ из области очувања животне средине и подршку градске инспекције за заштиту животне средине, грађевинске инспекције и других институција.





  1   2   3


©netref.ru 2017
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет