Зуковић Љубомир



жүктеу 26.85 Kb.
Дата17.04.2016
өлшемі26.85 Kb.
: sajt -> doc -> File
File -> Струка (назив): Угоститељство и туризам Занимање (назив)
File -> Струка (назив): остале дјелатности занимање (назив)
File -> Тема: Мравињак
ЗУКОВИЋ ЉУБОМИР

Академик проф. др Љубомир Зуковић рођен је 5. марта 1937. у Глибаћима (Пљевља). На Фи­ло­зоф­ском факултету у Београду завршио студиј ис­то­ри­је југословенске и светске књижевности 1961. го­дине. На истом факултету магистрирао је 1963. го­ди­не на теми Вуков певач Старац Милија. По од­слу­жењу вој­ног рока, годину дана је предавао Тео­ри­ју књи­жев­ности и Савремену југословенску књи­­­же­вност на Педагошкој академији у Никшићу. Након тога, из­абран је за асистента за Народну књи­­жев­ност на Филозофском факултету у Сараје­ву. Школ­ску 1967/68. годину провео је на сту­дијском бо­рав­ку на Слободном универзитету у Западном Бер­ли­ну и на Балканолошком институту код проф. Н. Рајтера, а курс из ње­мач­ког језика завршио је на Гетеовом институту. Докторску дисертацију Вукови са­радници из Црне Горе одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1971. године. Као гост-доцент, школске 1972/73. године пре­да­вао је Историју српске књи­жев­ности на Славистичкој катедри Универзитета у Манхајму.

На матичном факултету, на коме је биран за ванредног, а потом и за ре­дов­ног професора, двије године (1973/74. и 1974/75) обављао је и дужност про­де­кана за наставу. Исто толико био је и предсједник Републичког друштва нас­тавника српскохрватског језика и југословенске књижевности. Годину да­на је био предсједник Југословенског Међународног славистичког центра (МСЦ). Предавања из Историје југословенске књижевности држао је у Ман­хајму, Хајделбергу, Ерлангену, Дармштату и Кијеву.

Послије првих вишестраначких избора именован је за замјеника министра за об­разовање, науку, културу и физичку културу у Влади СР БиХ, на којој дуж­ности је био све до избијања одбрамбено-отаџбинског рата. Од почетка ра­та па до краја 1995. године налазио се на дужности министра за об­ра­зо­ва­ње, науку, културу и спорт у Влади Републике Српске, а до издвајања Ми­нис­тарства вјера, водио је и послове тога ресора. Потом је биран за министра без портфеља, а истовремено је држао наставу на Филозофском факултету у Срп­ском Сарајеву.

Од 1998, па до 2001. године био је амбасадор БиХ у Атини, а након тога, до пензионисања, предавао је Народну књижевност и Историју српске кул­ту­ре на Филозофском факултету у Источном Сарајеву.

Књижевношћу се бави на вишеструк начин, а посебну пажњу посвећује од­носу између усмене и писане књижевности, као и односу између историје и поезије кад је у питању епска песма. Од гимназијских дана објављује пјес­ме и приповијетке, и то његово бављење умјетничком књижевношћу на овај на­чин траје непрестано. Ипак, претежни дио његовог бављења књи­жев­нош­ћу отпада на стручне и научне радове, састављање избора и антологија, хрес­то­матија, читанки и критичких издања.

До сада је објавио сљедеће књиге:



  1. О нашем усменом пјесништву, Свјетлост, Сарајево, 1985.

  2. Народни еп о Марку Краљевићу, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1985.

  3. Караџићев сардник поп Вук Поповић, Рад – Вуков сабор, Београд, 1987.

  4. Стазама усмености, Универзитетска ријеч, Никшић, 1988.

  5. Вукови певачи из Црне Горе, Рад-Вуков сабор, Београд, 1988.

  6. У народном духу, Универзал, Тузла 1989.

  7. Српска и хрватска народна епика, Свјетлост, Сарајево 1991.

  8. Путовође и путокази, Завод за уџбенике и наставна средства, Срп­ско Сарајево, 1996.

  9. Историјски краљ Марко и епски Краљевић Марко, Нови глас, Бања Лу­ка, 1995.

  10. Српска је рођена, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Са­­­ра­јево, 1996.

  11. Умовање и приповедање народно, Завод за уџбенике и наставна сред­­­­ства, Српско Сарајево, 1997.

  12. Српске народне песме, Завод за уџбенике и наставна средства, Срп­ско Сарајево, 1998.

  13. Народне песме о Првом српском устанку, Српско просвјетно и кул­тур­­но друштво Просвјета, Српско Сарајево, 2004.

  14. У духовном завичају,Завод за уџбенике и наставна срдства, Источно Са­рајево, 2006

  15. И на небу и на земљи, Књижевна задруга, Бања Лука, 2008.

  16. Семе распре проклијало, АНУРС, Бања Лука, 2010.

  17. Неспокојни покојник и друге приче, Српско просвјетно и културно друш­­тво, Просвјета, Бијељина, 2012.




©netref.ru 2017
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет