Значај свих вода



Дата28.04.2016
өлшемі197.95 Kb.
САДРЖАЈ:

ЗНАЧАЈ СВИХ ВОДА

Вода је извор живота на Земљи. Живот је настао у води и постоји захваљујући води. Хидросфера је само један део глобалног еколошког система. Хидросфера је омогућила настанак биосфере. Вода заузима огроман део површине планете Земље, када се саберу сви океани, мора, реке и језера. Међутим, само је мали део те огромне количине доступан људима, у смислу да могу да га користе за пиће и друге потребе. Укупна количина воде на нашој планети процењује се на око 1 400 милиона кубних километара, од чега се само 2.5% односи на слатку воду, па чак је и од те количине само 20% погодно да се уз релативно малу поправку (пречишћавање и дезинфекција) искористи за људске потребе. Само 2.6 милијарде људи на Земљи у овом моменту располаже минималним санитарним условима, који се односе и на водоснабдевање, док око половина становништва земаља у развоју пати од болести проузрокованих неисправном водом за пиће.



Осим за пиће, вода је људима неопходна и за припремање хране, одржавање хигијене, као и за многобројне процесе у индустрији и пољопривреди. У светској потрошњи воде, пољопривреда има удео од 90%, а индустрија и домаћинство по 5%. Загађење подземних вода настаје управо због пољопривредних активности, које подразумевају коришћење вештачких ђубрива.

АМАЗОН
Амазон је друга најдужа река на свету и пресеца највећу тропску шуму на свету. Са својих 6280 километара, једино је Нил дужи од ње. Али, ако већ није најдужа онда је засигурно најшира река. Шпански истраживач Франциско де Oрелана био је први Европљанин који је отишао дубоко у то подручје. Дао јој је име Амазон 1542. године, јер је видео много племена жена ратница које су га подсетиле на Амазонке из грчке митологије.

Дубина реке зависи од њене ширине, и варира од 50-80 метара. У близини града Обидоса дубока је чак 130 метарa. Широка је и до 50 км, а на самом ушћу река прелази 250 километара ширине. Вода у огромним количинама утиче у Атлантски океан – преко 200 000 кубних метара воде у секунди. Процењује се да укупна количина воде из Амазона износи преко 20% свих светских вода.




Такође река Амазон има велики утицај на биљни и животињски свет око ње, који живи у Амазонској прашуми. Свакодневно може да се чује да шуме, нарочито прашуме, играју улогу од изузетног значаја за опстанак живота на нашој планети. Са својих пет милиона квадратних километарa површине, што чини више од половине површине свих тропских шума на планети, Амазонска прашума највећа је на свету.

У не тако далекој прошлости ти екосистеми захватали су 14% укупног копна на Земљи, док је та цифра данас једва 6%. Сви прорачуни показују да ако се тренутни тренд разарања настави, планета би без иједног прашумског стабла веома лако могла да остане већ до краја 21. века.

Колики је заправо интензитет разарања Амазона? У последњих 40 година Бразил (на чијој се територији налази 60% укупне површине прашуме) изгубио је преко 600.000 квадратних километарa под шумама. Најгори период у овом стравичном процесу забележен је између 1991. и 2000. године, када је бесповратно ишчезла шумска површина нарасла са 415.000 на 587.000 км2.

Слив реке Амазон покрива 6.950.000 км², што је 40 % Јужне Америке (други највећи слив је слив реке Конго са 3,8 милиона км²). Басен Амазона се простире на географским ширинама између 5° север и 20° југ. Река извире у Андима и улива се у Атлантски океан у нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом, којој припада део леве обале. Одатле река тече 3.615 километара кроз Бразил до свог ушћа. Њен хидрографски басен обухвата више од 1000 водотокова. Река Амазон носи 18% све слатке воде која се улива у светске океане.

Река је пловна до града Икитос, 3700 километара од океана, док мала пловила могу да плове још 780 километара до Ачуала.

Више од трећине свих биљних и животињских врста живи у басену амазонских тропских шума, подручја које се простире на више од 5.400.000 квадратних километара.

У региону Амазона живи око милион припадника домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу припада преко милион квадратних километара, што је око 20% површина. На том подручју живи око 150 домородачких народа. Њихово власништво над земљом предмет је оштрих спорова са трагачима за златом и компанијама за експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства и продаје воћа и ораха.

Важнији градови који леже на Амазону су:


  • Икитос

  • Манаус

  • Обидос

  • Сантарем

  • Белем

  • Макапа

Велики басен Амазона (Амазонија) највећа је низија у Латинској Америци. Басен укључује велики део Бразила и Перуа, знатне делове Колумбије, Боливије и Еквадора и мали део Венецуеле, приближно две трећине главног тока Амазона и далеко највећи део басена налази се у Бразилу.
Сматра се да око једне петине свих вода које теку по површини земље припада Амазону.
Пространа низија Амазона и његових притока подвргнута је годишњим поплавама које доприносе повећању плодности земљишта, међутим, велики део басена чини висија, која је изнад подручја поплава, позната као "терра фирма".

Више од две трећине басена прекривено је густим тропским шумама са обилним падавинама које прелазе у саване, тропске и субтропске површине обрасле травом и ретким дрвећем.


Највећи део басена лежи источно од Анда. Тај басен највећим делом чине равнице чија висина не прелази 150 м. надморске висине и који наводњавају многе притоке, како са севера тако и са југа.
Амазонски басен је станиште за више од 2 милиона врста инсеката, 100.000 биљака, 2.000 врста риба и 600 врста сисара, међу којима се многе не могу пронаћи на било ком другом месту на свету.
У басену се налазе и огромне резерве боксита, злата, мангана, никла, бакра, калаја и дрвне грађе, као и велики хидроелектрични потенцијал.
Осам држава које се налазе у басену Амазона потписало је 1978. године "Амазонски пакт", уговор о кооперацији о заједничком суделовању у коришћењу ресурса у том региону.

Прашуме обухватају басен Амазона и његове притоке у северном делу Јужне Америке и покривају област од 6 милона квадратних километара. Обухватајући око 40% укупне површине Бразила, та област је ограничена планинама Гијане на северу, планинским ланцем Анда на западу, централним бразилским платоом на југу и Атлантским океаном на истоку.


Те прашуме представљају најбогатији биолошки резервоар који садржи више милона врста инсеката, биљака, птица и других облика живота.
Раскошна вегетација обухвата велику разноврсност дрвећа,укључујући више врста палми, акација, бразилског ораха, махагонија, дрвета гуме и амазонског кедра.
Још увек се не зна тачан број биљака овог региона, јер је због неповољних услова област Амазона недовољно проучена. Оно што је до сада регистровано креће се око 30.000, што чини 10% биљака читаве планете.
У XX веку амазонске прашуме драстично се смањују као последица наглог крчења шума.
1990. године бразилска влада и многе међународне организације учиниле су напоре да се заштите делови шума од уништења због експлоатације и деструкције који су последица људске делатности.
Последњих деценија, хиљаде бразилских сељака, беземљаша, похрлиле су у слабо насељене области да би тамо изградили своја пребивалишта, долазећи у сукоб са фармерима и ранчерима, тамошњим насељеницима и урођеничким староседелачким племенима.
Многи научници страхују да ће неправилан развитак имати иреверзибилне ефекте на екосистем амазонског басена; неки сматрају да ће велики пожари везани са развојем (само у току 1987. године спаљена је једна шумска површина већа од државе Њујорк) допринети отопљавању читаве планете.
Мада је у 1985. години степен обешумљавања смањен, захваљујући, делом, међународним притисцима на бразилску владу, опасност од уништења шума још увек је велика.
Последњих деценија овога века басен Амазона привукао је пажњу међународне јавности јер су људи увелико угрозили равнотежу шумског богатства.
Огољавање је нарочито изражено јужно од Амазона и у подножју Анда, јер су нови аутопутеви и могућности ваздушног саобраћаја отвориле басен таласу плиме нових досељеника.
Значајна открића минерала изазвала су даљи прилив становништва.
Еколошке последице таквог развоја, са потенцијалним дометом, далеко изван басена, достижући значај светских размера, привукле су пажњу јавности и научника.

ЈАНГЦЕКЈАНГ


ЈангцекјангЈангце или Чангђанг (кинески - Chang Jiang, Велика река или Дугачка Река) је река у средишњој Кини. На кинеском Yangzi Jiang се односи само на доњи ток реке, док се цела река назива Chang Jiang. Међутим пошто су се Европљани срели са доњим током реке, овај назив се усталио у европским језицима.

Географија


Јангцекјанг је највећа река у Азији и трећа по величини на Земљи (после Амазона и Нила).

По кинеским географима дугачка је 6.380 km мада се у разним изворима срећу бројке од 5520 до 6380 km. Површина слива Јангцекјанг је 1.775.000 km² и он се простире на око 1/5 површине Кине. Јангцекјанг извире на Тагла планини у североисточом делу Тибета. У горњем току река протиче кроз огромне клисуре (које су и највеће на Земљи) и ту поседује веома велики хидроенергетски потенцијал. Код Јичанга пролази кроз кањон Сансја дугачак 400 км. Пловна је за морске бродове до града Вухана на дужини од 1.200 km, док је за речне пловна до града Чунгкингана у дужини од 2.850 km. Улива се у Источно Кинеско море, североисточно од града Шангаја. Ширина њеног ушћа износи преко 20 километара. Највеће притоке Јангцекјанга су: ЈалунгМинКјалинг и Хан.

Највећи градови који леже у њеном басену су: ШангајНанкингХанкоу (Вухан) и Чунгкинг. Река има веома велики хидроенергетски потенцијал. На реци се налазе бројна вештачка језера, канали и хидроелектране. Најпознатија грађевина на реци Јангцекјанг је Брана Три клисуре у покрајини Хубеј која је грађена 17 година. Ова брана је после завршних радова 2009. године постала највећа на свету. Код Нанкинга и Вухана река је премошћена великим двоспратним мостовима за железнички и друмски саобраћај.


Јангнцекјанг је главна река у Кини. Народи Кине зову је једноставном реком, у жељи да истакну да им је она извор живота. Преко ње се одвија више од половине укупног трговачког промета Кине. Више од десет процената читавог светског становништва зависи од вода ове реке, због тога што им она обезбеђује драгоцен водени пут за превоз робе, као и извор хране.

Мисисипи




Mисисипи (engl. Mississippi) је река у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 3.778 км, а од извора њене притоке реке Мисури 5.969 км. Мисисипи је најдужа река Северне, а са Мисуријем је четврта по дужини у свету (после Амазона, Нила и Јангцекјанга). Површина слива Мисисипија износи око 3.275.000 милиона км². Плован је на дужини од око 3.130 километара, а његов извор је 1832. године открио Хенри Скулкрафт.

Река коју зову °отац свих вода°


Мисисипи, велика америчка река, дуга 6.420 километара, заиста је заслужила овако леп назив. Извире као мали поток из језера Итаска у америчкој држави Минесота, на надморској висини од 450 метара, да би, убрзо затим, достигла ширину од 1.600 метара на свом дугом путу до ушћа у Мексички залив, преко делте која има три главна рукавца и неколико мањих. Мисисипи са својим притокама протиче кроз 31 америчку државу, стварајући тако у Америци јединствену мрежу пловних путева од 24.000 км. За Американце Мисисипи је била и остала река музике, фолклора, историје и пустоловине.

На реци се јавља висок водостај у пролеће, када се топи снег, као и лети када на овом простору падају обилне кише. Пошто су шуме које су се налазиле око реке уништене, сада се река често излива и причињава велику материјалну штету. Највећа поплава је била 1927. године. На територији Северне Америке најважнији пловни пут јесте река Мисисипи са притокама, и она има велики утицај у воденом саобраћају, а и у саобраћају уопште, због тога што преко ње иду бројни мостови.





Важније притоке:

са леве стране:



  • Тенеси,

  • Охајо

са десне стране:

  • Мисури

  • Арканзас

  • Ред Ривер (Црвена Река)

Важнији градови



  • Минеаполис

  • Сент Пол

  • Давенпорт

  • Сент Луис

  • Мемфис

  • Батон Руж

  • Њу Орлеанс





НИЛ


Нил (арапски: النيل ан-нīл), у Африци, је једна од две најдуже реке на Земљи. Нил се обично сматра најдужом реком на свету, али да ли је дужи од Амазона у Јужној Америци је још увек предмет доста дебата. Ово је углавном из два разлога: прво, дужина река варира временом (посебно у равницама, где реке често мењају ток), и, друго, тачка од које се мери дужина реке је често дискутабилна.
Постоје две велике гране Нила: Бели Нил, од екваторијалне источне Африке, и Плави Нил, из Етиопије. Викторијино језеро у Уганди се обично сматра извором Нила, мада и само језеро има реке које га напајају. Ове реке, значајних величина из осталих афричких великих језера. Најдаља река која чини Нил је Рувиронза, река у Бурундију, која је горња грана реке Кагера. Кагера тече 690 км пре него што се улије у Викторијино језеро.
Када напусти Викторијино језеро, река је позната као Викторијин Нил. Тече даље приближно 500 км кроз Језеро Кјога, док не стигне до Албертовог језера. Кад напусти Језеро Алберт, река је позната као Албертов Нил. Затим тече кроз Судан, где постаје познат као Горски Нил (Бар ал Џабал). На ушћу Бар ал Џабала и Бар ел Газала, река постаје позната као Бар ал Абјад, или Бели Нил, због глине која се раствара у води. Одатле, река тече у Картум.
У међувремену, Плави Нил (или Бар ал Азрак) извире из Језера Тана у етиопијским висијама. Плави Нил тече око 1.400 км до Картума, где се Бели и Плави Нил спајају у „Нил“. Необично је да се последња притока (Атбара) са Нилом спаја на отприлике половине пута до мора.
После спајања Плавог и Белог Нила, једина већа притока је река Атбара која извире у Етиопији северно од језера Тана и дугачка је приближно 800 километара. Утиче у Нил 300 километара низводно од Картума.
Нил се потом улива у вештачко Насерово језеро, начињено иза Асуанске бране, 270 км унутар Египта од суданске границе. Од 1998, одређени део воде из Језера Насер се дели западно и формира Језера Тошка. Од Језера Насер, главни канал тече на север кроз Египат и у Средоземно море; а споредни канал, Бар Јусеф, се одваја од главног канала низводно од града Азиута, и улива се у Фајум. На утоку Нила у Средоземно море се формира делта Нила. Наносе из Нила струје вуку даље на исток, и ови наноси поспешују риболовне индустрије источног Медитерана, или је то барем био случај до изградње асуанске бране.
Од Рувиронзе до Средоземног мора, Нил је дуг приближно 6650 км. Ако се мери од Викторијиног језера, дужина износи приближно 5584 км. Напаја се са отприлике 2,8 милиона до 3,4 милиона км² .



Нил (итеру на староегипатском) је био жила куцавица старе египатске цивилизације, и већина становника и сви египатски градови су живели у долини Нила. И данас Нил храни већину становника Египта, који се иначе налази у негостољубивој Сахари. Река се изливала сваког лета, чинећи околна поља врло плодним. Ток реке је на неколико места узнемирен катарактама, које су одељци где река тече брже, са много малих острва, плитком водом, и стенама, што прави препреке за бродску пловидбу. Прва катаракта, најближа ушћу реке је код Асуана северно од асуанских брана. Северно од Асуана, Нил је позната туристичка дестинација, са крстарицама и традиционалним дрвеним бродовима, фелучама. Осим тога, бројни "плутајући хотели" - крстарице угошћавају туристе и рутирају између Луксора и Асуана, а заустављају се код Едфуа и Ком Омбоа. Било је могуће пловити овим бродовима све од Каира до Асуана, али је најсевернији део из сигурносних разлога затворен већ више година.



Иако већина Египћана још увек живи у долини Нила, изградња асуанске бране (завршена 1970.), која производи струју, је прекинула летње поплаве, и њихово обнављање плодности земљишта.
Градови на Нилу су између осталих Картум, Асуан, Луксор (Теба), и конурбација Гиза–Каиро.
Упркос покушајима Старих Грка и Римљана (који нису успели да продру кроз Суд, мочвару на југу Судана), извор Нила није био познат до 19. века, када је Џон Ханинг Спик (Јоhn Hanning Speke) први као извор означио Викторијино језеро. Разне раније експедиције од античких времена нису успевале да открију извор, и стога су се појавиле класичне хеленистичке и римске претставе реке, као мушког речног бога са главом прекривеном платном.
Реч "Нил" потиче од речи Неилос (Νειλος), грчког имена за Нил. Још једно грчко име за Нил је било Аигиптос (Αιγυπτος), и то је порекло имена "Египат".

ХОАНГХО

Хоангхо је река у северној Кини. Дугачка је 5464 км. Име преведено са кинеског значи Жута река. Река је добила ово име јер носи велике количине леса жуте боје, од чега и сама река постаје жута. Највећа притока Хоангхоа је река Вејхо.

На реци и на њеној обали саграђене су бројне бране, вештачки резервоари воде и канали за наводњавање. Извори реке Хоангхо налазе се у планини Бајах Хар Шан. Хоангхо протиче кроз Тибетску и Лесну висораван као и кроз Кинеску низију. Улива се у Жуто море. Слив реке износи око 752.000 км². Највећа притока Хоангхоа је река Вејхо. Хоангхо је друга по величини река у Кини (одмах после Јангцекјанга). 


Река поседује веома велики хидроенергетски потенцијал те су стога на њој саграћене бројне бране. Највеће су саграћене: у Лиујиа Кањону, код града Ланзхоу, Санменском Кањону (Санменска хидроелектрана која је почела да се гради 1957. године; производи преко 6 милијарди КWх струје годишње). 
Хоангхо је кроз историју често изазивала катастрофалне поплаве и мењала свој ток. У задњих 3000-4000 година Хоангхо је плавио 1593 пута. Кинески историчари забележили су да је река до сада 18 пута променила главни ток. Ово мењање тока и честе поплаве имали су значајну улогу у стварању Кинеске низије.

ОБ


Об (рус. Обь) је река у азијском делу Русије. Тече кроз Западносибирску низију

Дужина реке износи 3.650 km (спајањем реке Катуња и Бије у Алтају) или 5.410 km (од изворе њене притоке Иртиша). Об се улива у Опски залив (Карско море). Река ствара делту дугачку 80 km и ширине од 30 до 90 km.



Река је подељена на горњи (до ушћа реке Том), средњи (до ушћа Иртиша) и доњи ток (до ушћа у Опски залив).

У горњем току река тече кроз висораван. У доњем току тече веома споро стварајући мочваре у околини. Лети се излива и плави околно земљиште. Средњи проток износи око 12.500 m³ воде у секунди, а максимални око 42.800 m³/s. Од Новосибирска добија одлике равничарске реке. Низводно од ушћа Иртиша јавља се асиметрија обала: десна је висока и стрма, док је лева ниска.

Код града Пјерегребноје река се дели на два рукавца:



  • Велики Об - дугачак 446 km

  • Мали Об - дугачак 456 km

Ови рукавци се код града Селахарда спајају у једно корито широко до 20 km и дубоко до 40 m.

Притоке Оба:



  • Леве притоке: Иртиш, Васијуган

  • Десне притоке: Том, Чулим, Вах

Река је прекривена ледом од 170 дана у горњем току до 220 дана у доњем току. Об је плован целом дужином. Иако је велики део године залеђен на реци је развијен транспорт. Око 80% транспорта представља транспорт дрвета. У горњем и средишњем току развијен је риболов. Изнад Новосибирска налази се велика хидроелектрана. У доњем току налазе се велике залихе нафте и земног гаса. У реци живи преко 50 различитих врста рибе.

Крајем XIX века саграђен је канал Об-Јенисеј, који је спојио Об са реком Јенисеј. Временом је овај канал запуштен и бије више у употреби.

Градови на Обу


  • Камен-на-Обу

  • Новосибирск

  • Нижневартовск

  • Сургут



ПАРАНА



Парана (шп. Río Paraná, порт. Rio Paraná) је река у Јужној Америци. Протиче кроз Бразил, Парагвај и Аргентину.

Дугачка је око 3.998 km са притоком Паранаибом. Површина њеног слива износи око 3.100.000 km². Парана је друга по величини река Јужне Америке (после Амазона).

Настаје спајањем реке Рио Гранде и реке Паранаиба, које скупљају воде са југоисточног дела бразилске висоравни. Парана тече на југ и улива се у Атлантски океан у облику естуара Ла Плата. До спајања са својом главном притоком, реком Парагвај, често се назива Алто Парана (Alto Paraná).

Главне притоке:



  • леве:

    • Тиет,

    • Игуасу,

    • Уругвај,

  • десне:

    • Парагвај.

На Парани се налази једна од највећих хидроелектрана на свету, код бране Итаипу. Ова хидроелектрана је отпочела са производњом електричне енергије 1984. године, а њена моћ износи око 14.000 MW.

КОНГО


Конго или Заир је највећа река у западном делу Централне Африке. Река је дугачка око 4.700 km, што је чини другом по дужини у Африци (после Нила). Конго са својим притокама велимим делом протиче кроз тропске шуме, услед чега је веома богат водом. Конго је највећа река по количини воде и површини слива у Африци, а друга у свету (после Амазона). Пошто се велики део речног басена лежи око екватора, ниво воде у реци је веома стабилан, јер увек барем над једним делом реке пада киша. Река протиче кроз Демократску републику Конго и кроз Републику Конго и обе државе су добиле име по реци. Између 1971. и1997. године власти тадашњег Заира називале су реку Заир.

Извори реке Конго леже на планинама око Велике Источноафричке пукотине. Тамо настаје спајањем река Луапула и Луалаба и у току до Станлијевих Водопада тече под именом Луалаба, а од водопада под именом Конго.

Река се улива у Атлантски океан и њено ушће износи 40 километара.


Историја истраживања

Ушће реке Конго у Атлантски океан је 1482. године открио португалски морепловац Диого Као. Године 1816. британска експедиција под вођством Џејмса Кингстона Такија (James Kingston Tuckey) дошла до Исангилија. Хенри Мортон Станли (Henry Morton Stanley) је био први Европљанин који је прошао дуж реке и открио да Луалаба није извор Нила, како се до тада сматрало.

Eкономски значај

Пошто је регион Централне Африке слабо проходан, већина саобраћаја и трговине одвија се реком Конго. Тргује се бакром, палминим уљем, шећером, кафом и памуком. Река је такође веома значајна због великог хидроенергетског потенцијала.

У фебруару 2005. године, Јужноафричка електрична компанија, Еском (Eskom), објавила је понуду да значајно повећа капацитет Инга хидроелектране изградњом нове хидроелектричне бране. Пројекат би донео максималну снагу од 40 GW што је дупло више од Кинеске Бране Три Кањона.

Притоке

Изворни краци су Луалаба и Луапула.



Важније притоке:

  • Лукуга

  • Ломами

  • Луонго

  • Убанги

Укупна дужина пловних путева је преко 12.000 km²


ГАНГ 

Географске карактеристике 



Ганг се формира спајањем пет водотока на јужним обронцима Хималаја: Бхагиратхи, Алакнанда, Мандакини, Дхаулиганга и Пиндар, у индијској држави Утаранчал. Два највећа су Алакнанда и Бхагиратхи, Алакнанда извире 50 км северно од хималајског врха Нанда Деви, а Бхагиратхи из извора на 3000 м надморске висине, испод глечера Ганготри који Хиндуси сматрају светим. За извор Ганга узима се место Гаумукх које лежи 21 км југоисточно од Ганготрија, где се спајају Алакнанда и Бхагиратхи , тек од ње река се зове Ганг.

Ганг од обронака Хималаја тече готово праволинијски у смеру југоистока према Бенгалском заливу. Слив Ганга покрива четвртину Индије, дела који је најгушће насељен у ком живи стотине милиона људи. У њему су цветале и умирале историјске цивилизације као што је Мауријско Царство (322. пне.) све до Могулског царства из 16. века. Ганг протиче кроз индијску државу Утар Прадесх где прима своју највећу десну притоку Јамуна код Алахабада, ту прима и три велике леве притоке: Рамгангу, Гомти и Гхагхару. 

Након тог река тече кроз државу Бихар где прима притоке са Хималаја: Гандаки, Бурхи Гандак, Гхугри и Косхи и најважнију јужну притоку Сон. Након тог река тече кроз последњу индијску државу Западни Бенгал, где прима задњу индијску притоку Махананду.

У свом доњем делу, река тече кроз Бангладеш, ту се спаја са Брахмапутром и скреће на југ. Заједничка река се од тад зове Падма, која код главног града Бангладеша Даке прима велику притоку Мегхну (одатле се река и зове Мегхна) и почиње да формира највећу делту на свету -Делту Ганга, са којом се улива у Индијски океан у Бенгалском заливу.

Део делте уз море, са највећом шумом мангрове на свету познатом као Сундарбанс и Индија и Бангладеш прогласили су Националним парком, који је УНЕСКО уврстио у Листу места светске баштине, и то 1987. индијски део, а 1997. и део који припада Бангладешу.

Реку Ганг, милиони Индуса сматрају светом реком и купају се у њој да би са себе скинули све грехе, чак и пепео својих мртвих бацају у реку. Зато су они своје храмове градили у близини изворишта Ганга, високо у планинама Хималаја.

Закључак:

Реке су битне за читав биолошки свет на планети земљи. Оне утичу на животе људи, биљака, животиња и других микроорганизама. На рекама се праве бране и хидроелектране, преко којих добијамо електричну енергију. Такође, реке су извор хране, предстваљају пловне путеве, омогућавају наводњавање,...

Без река се није могло ни раније, за то су доказ нека од првих насеља, која су основана углавном поред великих или неких мањих река. Без река се ни дан данас не може, а у некој далекој будућности када се развије технологија, можда можемо без река, а у међувремену треба да уживамо у њима.





Каталог: 2013
2013 -> Ақтөбе қаласының білім бөлімі бойынша б ұ й р ы қ Ақтөбе қаласы №669
2013 -> Жылдарга “Кургак учук-iv” программасы
2013 -> Қорытынды Пайдаланылған әдебиеттер
2013 -> Председатель профсоюзной организации
2013 -> Создание информационной системы движения ценных бумаг на примере атф банка
2013 -> 1 Геологическая часть
2013 -> Оригинал: Политическая деятельность Урус-хана и его место в истории казахской государственности // Отан тарихы (Отечественная история). 2006, №1, стр. 89-95
2013 -> Каталог зарубежных, российских художественных и мультипликационных фильмов, фильмов на кинопленке


Достарыңызбен бөлісу:


©netref.ru 2019
әкімшілігінің қараңыз

    Басты бет